DA, GAZDA, SVE JE TO NAPREDAK!

Objavio: Pokret Otoka - 03.07.2017.

Da, Gazda, radit ću 12 sati umjesto dogovorenih osam. Nema problema. Dijete mi treba lijekove koji ne idu preko HZZO-a. Drugo mi krenulo u školu, svašta mu nešto treba. Ma, mogu ja to, jaka sam ja. Tko se buni? Ma to su sve mamine maze, ne znaju one da nema kruha bez motike. Da, sretne su što uopće imaju plaću u ovoj krizi. Nezahvalne? Da, jesu, imate pravo Gazda. Gdje bi sad bile da Vas nema?

Da, Gazda, dobro da ste baš Vi tako uredili tu našu obalu, jer eto, naši domaći nesposobnjakovići sve su radili stihijski ili nisu radili ništa. Danas se ne prodaje more i sunce. Ma, koji vražji ekolozi? Nemaju oni pojma kako te bode šljunak ispod ručnika kad dođeš onako nenaviknut iz neke hladne zemlje, bolji je beton. Bolje su ležaljke. Plaže izgledaju urednije s tako postrojenim ležaljkama poput bijelih vojnika. Mali od moje susjede slomio je nogu na tom vražjem šljunku. Dijete potrčalo i noga skrenula. A i ta stabla, samo prljaju, stalno s njih nešto ispada i još privlače razne bube, bolji su suncobrani. Koja priroda, nema od prirode zarade, ona radi što hoće, treba je ukrotiti, imate pravo. Ima priroda da radi ono što Gazda kaže.

Da, Gazda, ostati ću sat dulje. Nema veze što moj najmlađi susjedu zove “mama”, bit će mi zahvalan jednog dana kad shvati koliko sam se žrtvovala radi njegove budućnosti. Uostalom, i susjeda treba koju kunu više. Jadna, prijete joj deložacijom zbog neplaćenih računa. A i bolesno dijete ima. A sama je, sama u svemu. Da, time činim dobro djelo. Plaćena je po satu za čuvanje djece. Invalidnina je neće spasiti.

Što je ono na mom profilu? Ma ja to onako… Ne, ne, nije to Vama upućeno, to se dijelilo ko’ ludo pa rekoh, hajde da i ja podijelim. Ne, neću više, ponijeli me prijatelji a i nisam mogla spavati, inače baš i nemam vremena za tu vrst zabave. Nisam znala da Vas to vrijeđa. Nemojte, Gazda, kakva tužba, kakvi otkazi? Naravno da ću to izbrisati, pa ionako nije ništa. To je jedan običan “klik” i nema više. Dobro, pazit ću ubuduće. Treba mi taj posao, možete biti mirni.

Oprostite na smetnji, Gazda, ali sa svim prekovremenima, trebala sam dobiti veću plaću od 3. 700 kn. Meni je ispalo 5.200 kad sam računala. Ne, nisam nezahvalna, samo ne razumijem. Oduzeta je marenda i ono kad sam dva puta odjurila doma kad je malom bilo loše? Ali, pitala sam za dozvolu. Eto, susjeda se uspaničila. Da, znam, to nije Vaš problem, imate pravo. Da, hvala Vam što ste mi dozvolili da se pobrinem za dijete. Dobro, Gazda, 3. 700 ili ništa je velika razlika. Znam da ih je na birou puno koji jedva čekaju moje mjesto. Oprostite, Gazda, samo sam htjela razumijeti.

Da otjeram onu obitelj tamo koja je tako bezobrazno stavila ručnik na mjesto u hladu koje je namijenjeno gostima hotela? Ali, koliko vidim, imaju dijete s teškoćama jer ga voze u invalidskim kolicima. Možda dijete ne smije na sunce? Što ga onda vode na plažu kad ne smije na sunce? Možda mora plivati? Ne, ne raspravljam se. Samo odgovaram na Vaša pitanja. Dobro, zamolit ću ih da se premjeste. Da, znam, niste Vi toliko ulagao da svatko radi što hoće.

Da, Gazda, napredak. Stalno zaboravljamo da je sve to, napredak. Da, Gazda, spustit ću rampu. Što će im more! Neka plate pa nek iz bazena gledaju more. To je napredak! Kupila sam malom one skupe patike koje je toliko htio imati. Sad se neće sramotiti u starima, više mu se nitko neće rugati. Eto, zahvaljujući Vama i mi pratimo napredak. A duša, Gazda? A, duša? Ništa, ništa, samo si tako nešto bez veze mislim na glas. Ponekad pomislim da u toj priči o napretku nešto nedostaje. Da, imate pravo. Romantične priče o postojanju duše neće školovati moju djecu. Oprostite, Gazda, nisam plaćena da mislim i osjećam, imate pravo.

Autorica: Vesna Ferluga – Antić

Izvor: Fine nijanse